1. Daniela: ”Šta ste željeli postati kao dijete?”
Direktor: ”Obično su djeca 80-ih godina željela biti piloti ili tako nešto pa sam tako i ja. Uglavnom, ništa konkretno.”
2. Amira: “Koju srednju školu ste završili i gdje?”
Direktor: ”Gimnaziju u Brčkom, tačnije matematičko-fizičko-računarski smjer”
3. Danijela: “Zašto ste baš odabrali da budete inžinjer elektrotehnike?”
Direktor: ”Elektrotehnika je perspektivna nauka pa tako i elektrotehnički fakultet. Išao sam u tom pravcu da cu imati sigurno zaposlenje.”
4. Amira: “Da li postoji razlika između generacije s kojom ste počinjali raditi i današnje, mlađe generacije?”
Direktor: ”Drugačije je bilo tada. Nije bilo društvenih mreža i interneta u tom obimu u kojem je danas pa su tako učenici možda teže dolazili do nekih informacija. Iz tog razloga su morali da se više posvete školi. Što se tiče ponašanja učenika, otprilike je slično.”
5. Daniela: ”Kako se nosite s problematičnim učenicima?”
Direktor: ”Kod nas nema puno problematičnih učenika. To su neke uobičajne stvari za srednju školu i učenike. U takvim slučajevima prvo obavi razgovor s učenicima pedagog pa pomoćnik direktora pa tek onda ja. Ukoliko za to ima potrebe, nakon toga se uključuju i roditelji te se i s njima obavlja razgovor.”
6. Amira: ”Kakvi su Vam planovi za ovu školsku godinu po pitanju poboljšanja nastavnog plana i sredstva za rad?”
Direktor: ”Sredstva za rad se nabavljaju svake godine. Otprilike svake godine nabavimo materijal za praktičnu nastavu, dok se za druge struke obnavlja po potrebi. Jedne godine nabavimo računare, druge npr. neki istrument za elektrotehniku, za mašinstvo itd … Sljedeći planovi koje imamo jesu da se za građevinsku i geodetsku struku nabave potrebni instrumenti i nastavna pomagala. “
7. Daniela: “Čuli smo da radite i sa studentima. Zanima nas šta mislite i kakvo je vaše iskustvo u tome. Da li je lakše raditi sa studentima ili srednjoškolcima?
Direktor: ”Zavisi. Kod srednjoškolaca imamo određeni broj učenika koji su to upisali samo, eto, da bi završili srednju školu, a možda to nisu ni htjeli. Zbog toga nemaju neku motivaciju i slabije rade. To je jedan razlog. Mnogi su to upisali jer žele pa oni imaju radne navike. Kod studenata, ko je to upisao, upisao je zato sto to želi. Uglavnom onda svi rade i nema niko od studenata ko je to upisao na nagovor nekoga ili zbog toga što je natjeran.”
8. Amira: “Koje je vaše najgore iskustvo koje ste doživjeli kao direktor Tehničke škole?”
Direktor: ”Nema nekog događaja koji bi mogli klasifikovati kao najgore iskustvo.”
9: Daniela: “Šta volite da radite u svoje slobodno vrijeme?”
Direktor: ”Volim da putujem, obilazim neka mjesta i zanimljivosti u vezi toga.”
10. Amira: ”Šta mislite zašto mnogi imaju predrasude o Tehničkoj školi?”
Direktor: ”Ne znam. To traje 30-tak godina. Ne mogu da pričam o nekom periodu prije rata, mada kažu da je prije rata Tehnička škola bila jako teška škola te je imala puno odjeljenja. Na kraju se zbog toga morala i podijeliti pa je jedan dio otišao u zgradu u kojoj je bio OHR, a drugi ostao ovdje. Poslije rata je možda gimnazija preuzela primat, pogotovo one prve godine posle rata. Tada je počela priča zbog toga što u našoj školi ima dosta zanata, trogodišnjih smjerova. Mislim da je zbog toga ta neka predrasuda. Generalno, mislim da to nije tačno. Na kraju se ispostavlja da u zadnjih desetak godina naša škola ima najviše učenika koji je upisuju u prvim razredima, u odnosu na sve škole u gradu. Imamo i najveći broj odjeljenja. Jako puno učenika koji dođu ovdje i prijave se, kao npr. u vaš smjer, tehničar drumskog saobraćaja ili računarstva, ne mogu proći kod nas, budu ispod crte, moraju otići u gimnaziju ili neku drugu školu pa se poslije prebacuju kod nas. Tako da su to neki pokazatelji da Tehnička škola i nije na tako lošem glasu, kao što je bila, možda, nekada.”
11. Daniela: “Vaš životni moto?”
Direktor:” Recimo rad, odgovornost, disciplina.”
Zahvalni smo direktoru da izdvojenom vremenu i odgovorima.
Novinarska sekcija Tehnička škola Brčko
– Daniela Šijačić
– Amira Sulejmanović
